Partizane, šta sad?

Najveća greška koju bi Partizan mogao da napravi je da pomisli da je Kupom izbrisao sve probleme

Ništa nema lepše nego kada se sezona završi osvajanjem trofeja pobedom nad večitim rivalom na njegovom terenu. Partizan je potpuno zasluženo odneo pehar Kupa Srbije na svoju stranu Topčiderskog brda, četvrtu godinu zaredom. Na tom putu je pobedio oba bolje plasirana tima u Superligi, najpre Radnički, a onda i Crvenu zvezdu, potpuno je nadigravši u finalu, da je moglo da bude i ubedljivije od 1:0.

Ali, forsirano pitanje da li je Partizan sada spasao sezonu moglo bi da donese više štete nego koristi crno-belima. Ne, Partizan nije spasao sezonu. Takmičarska godina u kojoj je borba za titulu izgubljena u oktobru, a evropska misija okončana u avgustu, ne može biti oprana peharom Kupa, koliko god bilo lepo što je još malo srebrnine uneto u trofejnu salu.

Partizanu je pretilo da sezona bude kompletno crna. Posle slavlja na Marakani, sada je crno-bela. I bilo bi lekovito za klub iz Humske 1 da čelnici ne pomisle kako je trofej poništio sve njihove greške i postao nekakav dokaz da je, u stvari, sve bilo sjajno, ali to javnost nije razumela.

Trofej u Kupu Srbije mora da bude zamajac za Partizan. Baza za nadgradnju za sledeću sezonu. Temelj samopouzdanja, elan za bolji rad, vera u lepšu budućnost, e ne pokrivač za sve što je prethodilo u minulih devet meseci.

Nije tragedija sezona bez titule. Tragedija je kada je izgubljena dva meseca pošto je sezona počela. Nije tragedija ne igrati jednu sezonu u Evropi, posle toliko godina u grupnim fazama Lige Evrope i Lige šampiona. Loše je kada se ode na megdan Bešiktašu u Istanbul bez trunke vere u uspeh. Nije strašno promeniti trenera tokom sezone. Strašno je za klub renomea Partizana kada promeni četvoricu u jednoj sezoni.

Ništa od toga ne sme da se ponovi Partizanu u narednoj takmičarskoj godini, ako se želi ikakav korak napred.

UPRAVA KLUBA

Činjenica je da je aktuelno rukovodstvo Partizana osvojilo svake sezone bar jedan trofej. I uspelo je napravi pun krug za ovih nekoliko godina svoje vladavine. Čelnici crno-belih su osvojili duplu krunu, pa napravili tim koji je prezimeo u Evropi posle 14 godina, a onda napravili totalni reset i vratili Partizan na početak, na debeli bodovni zaostatak u prvenstvu, na sezonu bez međunarodne scene.

U prethodna dva-tri meseca kružile su glasine kako se sprema prevrat u Humskoj, kako je opoziciona ekipa ojačala i planira “napad” na aktuelnu upravu kluba. Nekako su sve te priče i utihnule, nastalo je zatišje, kao da bure neće ni biti.

Jasno je da se vladajuća struktura neće pomeriti s mesta i neće se odreći svojih pozicija, ali je utisak da su Partizanu potrebna pojačanja kako na terenu, tako i u klupskom rukovodstvu. Jer, klub iz Humske nikada nije delovao toliko nemoćno u borbama van zelenog pravougaonika. A i te borbe su fudbal, koliko god nesportski zvučalo.

Okrenuli su se i navijači protiv klupskog rukovodstva, situacija u Partizanu i oko njega je nekako paradoksalna, po principu svako protiv svakog, bez i trunke jedinstva. Čudnije nikad bilo nije.

PRELAZNI ROK

Posle ostavke Ivice Ilieva Partizan nije birao novog sportskog direktora. Pitanje je i da li će i kada će. Predstojeći prelazni rok je ključna stvar u Humskoj 1, jer ako se ne napravi tim koji može da donese rezultat, kriza će se samo produbiti. Rezultat na terenu je, ipak, otac i majka svakog sportskog kolektiva. Pogotovo renomea Partizana.

U Humskoj su smislili za ovo leto drugačiji koncept. Umesto sportskog direktora, pojačanja bira cela komisija sačinjena od bivših igrača, skauta, trenera… U njoj su, pored ostalih, ZavišićTrifunovićArnautPandurović i mnogi drugi. Češlja se lista igrača koji su u fokusu, skraćuje se spisak potencijalnih kandidata za novi tim, koji će se onda dati na odlučivanje Savu Miloševiću i Milanu Đuričiću.

Ideja je da više očiju može da napravi bolju procenu nego što se radilo po dosadašnjem modelu. Videćemo koliko je ispravna.

TRENER

Čak i da nije osvojio Kup, Savo Milošević bi ostao trener Partizana. Ovim peharom je zaslužio kredit, kojeg ne da nije imao kada je došao, već je krenuo iz minusa. Za neke stvari je sam kriv, za neke možda i nije, ali jedna sjajna osobina koju je Milošević iskazao od prvog dana je verovanje u sebe i svoj rad, bez svađanja bilo sa navijačima, novinarima, sudijama. U se i u svoje kljuse i na kraju mu je stigla nagrada.

Partizan je na prvom Miloševićevom derbiju izgledao najlošije u sezoni. U finalu Kupa najbolje u sezoni. Ako je i to bila lekcija koju je Savo naučio, onda kapa dole. Kredit je zaslužio, povici protiv njega su prestali, iako je ekipa igrala toplo-hladno. Pošteno je Milošević odradio ovaj prvi deo svog mandata, nije se libio ni klince da gurne u vatru u najtežim utakmicama. Najvažniju utakmicu u sezoni, finale Kupa, završio je sa trojicom igrača mlađih od 20 godina.

Predstojeći prelazni rok biće veliki test i za njega. Odlučio je da maltene sam daje konačnu reč koji će igrači biti dovedeni, koji će otići, praviće sam obrise tima koji želi da predvodi naredne sezone. Preuzeo je svu odgovornost na svoja pleća. Čovek koji imao životni put kao Savo sigurno se više ne plaši neuspeha na fudbalskom polju. Zaista će biti vrlo interesantno videti posle svega kakav će Parni valjak da spremi za iduću takmičarsku godinu. Grupna faza evropskog kupa i borba za titulu do poslednjeg kola su imperativi.

FUDBALERI

Neki su se oprostili od Partizana sa trofejom Kupa u rukama. Nekima je to prvi pehar u karijeri. Što se tiče Strahinje Pavlovića, moglo bi da se desi da je i jedno i drugo u pitanju…

Četiri utakmice protiv Crvene zvezde i dueli sa Nordsjelandom i Bešiktašem su pokazali da ovaj tim Partizana može da se napne da odigra jako dobru utakmicu čak i protiv boljeg od sebe. I da ga nadigra. I da ga pobedi, uzme mu trofej. Ali, i dalje nema kvalitet da može u kontinuitetu tako da igra, da bude parni valjak, da gazi u serijama, jer jedino na taj način može da se bori za titulu.

Čak i finale Kupa je pokazalo da Partizan ima dosta limitiran napad, po individualnom kvalitetu, jer sve što je odlično urađeno u defanzivi i vezi: oduzeta lopta, brza tranzicija, otvaranje prostora i dolazak do 20 metara od gola Zvezde, tu je završavano bez uspeha, čak i bez prave šanse. Malo ograničen kvalitet, malo sebičluk, tek Partizan nije bio dovoljno opasan, a mogao je mnogo ranije da reši pitanje pobednika, imao je dovoljno prostora i obećavajućih, opasnih situacija.

Neki fudbaleri koji su dovedeni kao velika pojačanja, da ih ne gađamo sad pojedinačno, nisu opravdali očekivanja. Nisu kalibar da nose igru Partizana. Neki ni sami ne znaju zašto su tu, jedva da su i videli teren. Mučeni Rikardo Gomeš je odigrao gotovo svaku utakmicu u prvenstvu, jer rezervnog napadača skoro da nije ni bilo. Dok su se na levom beku smenjivala trojica igrača za to vreme.

Ekipa Partizana nije imala ove sezone ni balans, ni standardnih 11, ni kvalitetnu duboku rotaciju. Sva četvorica trenera su dala sve od sebe, ali ako nijedan nije uspeo da napravi neki drastični iskorak, osim ove sjajne utakmice u finalu Kupa, onda teško da je sav balast tanke sezone na njima.

NAREDNA SEZONA

U leto 2007. godine situacija u srpskom fudbalu je izgledala dosta slična današnjoj. Partizan je završio sezonu teturajući se, gubeći od Hajduka u Kuli 3:0, čak je i u derbijima, posle senzacionalne pobede od 4:2 na Marakani, tri puta posle toga potučen. I dok je izgledalo sve potpuno crno u Humskoj, Crvena zvezda je pravila velike planove za napad na Ligu šampiona, dovela je skupa pojačanja iz inostranstva i verovala da je kucnuo njen čas.

U senci ambicija crveno-belih, Partizan je tog leta doveo Almamira MoreiruŽukuLamina DijaruZoranaTošića, koje je pridružio izbrušenom za prvi tim Stevanu Jovetiću. Na zimu je stigao i Nenad Đorđević, kao iskusni stabilizator odbrane i strelac nekih ključnih golova.

Zna se kakvo je to leto donelo preokret u istoriji Partizana. Pravi potezi, trunka sreće i iz potpunog crnila, kolo se okrenulo. Može li opet?

Tekst preuzet sa portala Mozzart sport

Jedan komentar

Ostavite komentar
  1. Veoma dobri tekst,bravo. Partizan ima veoma teżak trenutak , i śansu da pokaże da li ume da kupuje dobre fudbalere. Mislim da crno-beli imaju nekoliko veoma dobrih fudbalera, problem je bio da su izabrani slabi treneri i slabo je ekipa pripremljena i kondicija i psihićne, zato je bila slaba sezona. Savo je dobri material za trenera i verujem da może da bude dobri tremer, pokazao je to u kratko vreme i żelim mu to od srca.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *