OD REKORDERA i najtraženijeg “zlatnog orlića”, preko FRKE U PARTIZANU i silnih miliona DO BRUTALNOG NAPADA navijača: MUKE po Andriji Živkoviću

Andrija Živković je, kao jedan od najtalentovanijih igrača svoje generacije, bio pred vratima velikih fudbalskih uspeha. Ipak, njegovu karijeru obeležili su, kako veliki usponi, tako i strašni padovi.

Poslednji primer, povreda koju je zadobio u napadu huligana Benfike, samo je najnovija, i to tužna epizoda u njegovom životu.

Andrija Živković

Rođen u Nišu 11. jula 1996, kao 13-godišnjak je iz Nacionala došao u Partizan gde je posle bravura u timovima omladinske škole crno-belih postao i najmlađi kapiten seniorske ekipe iz Humske. Tog prvog dana marta 2014, u pobedi nad niškim Radničkim, bio je najmlađi igrač u istoriji crno-belih sa kapitenskom trakom oko ruke – imao je svega 17 godina, sedam meseci i 18 dana.

To mu je već bio drugi nestvaran rekord, jer je 11. oktobra debitovao za “A” reprezentaciju Srbije, a na oproštaju Dejana Stankovića od fudbala, protiv Japana (2:0) u Novom Sadu, “Žile” je nadmašio ostvarenje Mitra Mrkele jer je dres nacionalne selekcije poneo svega 17 godina i 92 posle rođenja.

Andrija Živković
Andrija Živković

Kada su se na to dodale maestralne partije u jurišu “zlatnih orlića” na svetsku titulu, koja je novozelandskim podvigom i osvojena u finalu protiv Brazila, Živković je u leto 2015. postao želja mnogih evropskih giganata.

Međutim, tada su već uveliko bili aktuelni i problemi u kojima se našao.

Naime, u Partizanu prethodne sezone nije igrao onoliko koliko je očekivao, a želeći da pređe u drugu sredinu, došlo je do nemilih scena. Crno-beli su hteli da produže ugovor s njim, on je to odbio, pa je odstranjen iz prvog tima i prebačen u filijalu, Teleoptik, u kome je i ostao dok mu potpisani sporazum sa Partizanom nije istekao.

Andrija Živković
Andrija Živković

Čelnici iz Humske su optuživali ne samo mladog igrača, već i njegovog oca, da su doveli klub u tešku situaciju jer nije hteo da bude prodat Benfiki, koja je već izrazila želju da ga dovede, već je insistirao da u Portugal pređe kao slobodan igrač. Usled takvog stava, Partizan, koji se nalazio u ozbiljnim finansijskim poteškoćama, ne bi mogao da zaradi, a spominjali su se milioni za taj transfer, pa je i odlučeno da bude poslat u filijalu, “na prevaspitavanje”.

Uprava crno-belih je tvrdila da je 50% fudbalskih prava na Živkovića ranije bilo prodato jednom investicionom fondu, pod uslovom da Partizan prihvati prvu ponudu koju za ovog igrača dobije od stranog kluba. Ako bi u Humskoj odbili da to učine, morali bi da plate penale u visini polovine ponude. I, kako su tada to isticali u trofejnom klubu, “umesto da zaradimo pet miliona od prodaje Žileta, morali smo da platimo dva i po miliona kazne”.

A to se i desilo jer je Živković kao slobodan igrač, a uz pomoć oca i svog menadžera (koji su oformili “Žile internacional” investicioni fond, kako je to tada tvrdio član nadzornog odbora crno-belih, Vladimir Vuletić), prešao u Benfiku, a da Partizan od toga nije mogao ništa da zaradi.

Andrija Živković
Andrija Živković

Međutim, u Portugalu mu nisu cvetale ruže. Jeste osvojio titulu, ali je u 15 prvenstvenih mečeva ostao bez pogotka, a u 24 utakmica ukupno jedini put je bio strelac u Kupu. Već sledeće, sezone 2017/2018, odigrao je nekoliko utakmica manje, i to uz manju minutažu, a onda je ona počela ponovo da pada. U ovoj sezoni, do njenog prekida zbog korona virusa, odigrao je samo jedan meč i to u “Alijanc kupu”, a praktično celo takmičenje je propustio, najpre zbog povrede ruke, a potom zbog, kako je to navođeno u Benfiki, “problema sa kondicijom” (da li usled duže pauze, ili zbog odluke stručnog štaba, ostalo je nerazjašnjeno).

Lokalni navijači su zamerali što ga klub ne prodaje, jer je “zacepio cenu od 60 miliona”, a pritom ga ne koristi na terenu, već mu “daje bogatstvo za sedenje na klupi. (Tvrdili su da je godišnji ugovor Andrije Živkovića tri miliona evra, ali bruto, dakle pre poreza, što bi značilo, ako su te informacije tačne, da su mu primanja oko milion i po po sezoni).

Na meču sa Tondelom, minule noći, nije ni bio u protokolu, ali jeste bio u klupskom autobusu koji je kamenovan od strane nezadovoljnih pristalica. Tom prilikom su on i saigrač Julian Vejgl povređeni usled pucanja stakla, zbog čega su pregledani najpre u prostorijama kluba, a potom prebačeni u bolnicu, iz predostrožnosti. Mada, pojedini portugalski mediji tvrde da je to “jer je Živkoviću parče stakla povredilo oko, a Vejgl, koji je bio i u autobusu Borusije Dormundd kada je na njega izvršen teroristički napad 12. aprila 2017, zbog doživljenog šoka”.

U svakom slučaju, burna karijera mladog srpskog asa dobila je novo poglavlje. Nažalost, ne onakvo kakvo se činilo da će biti neminovno posle pomenutih rušenja rekorda i istinskih bravura na putu ka svetskoj tituli naših omladinaca.

Tekst preuzet sa portala Blic sport


Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *