Novica Veličković: Partizanov dres je mnogo težak

Kapiten Partizana. Ima li bolje ličnosti da iznese takvu ulogu od Novice Veličkovića? Veliki talenat, u spoju sa izuzetnom energijom i borbenošću vitlao je u mlađim danima celu Evropu u crno-belom dresu. Pitanje je da li bi se Pariz 2010. desio da golobrade junoše poput našeg sagovornika, Tepića, Tripkovića, Pekovića, Rašića, podržani odličnim strancima i pouzdanim igračima uloge nisu skinuli bauk velesila Barselone, Panatinaikosa, CSKA i ostalih skupih timova, koji su padali u grotlu “Pionira”. 

Deset godina od poslednje sezone u prvom mandatu, bivši as Real Madrida i uzdanica reprezentacije retko ulazi u igru, usporen povrdama, ali je temelj timskog duha i veza između analognih, digitalnih i današnjih viralnih vremena.

Stariji navijači Partizana, ljubitelji košarke generalno, osetiće duh prethodnih decenija, tradicije Partizanovog dresa, setiće se heroja kojima su se divili i uz Novicu će se porediti sa sadašnjicom.

U momentu razgovora sa Novicom “Ubicom”, kako ga zovu navijači zbog borbenog duha,Partizan je bio prinuđen da plati kazne za (pre)vatreno navijanje u Evrokupu. Veličković je svestan da je to trošak za klub, ali i da je publika u hali “Aleksandar Nikolić” vrhunska na više aspekata:  

– Ne dobija se ništa ubacivanjem predmeta. Oni (Evroliga) snimaju svaki deo terena i šta god da uleće ne pomaže klubu u finanskijskom delu. Bacanje predmeta nikako ne pomaže klubu jer ozbiljna sredstva ide na plaćanje kazni. S druge strane, to je teren gde samo hrabri protivnici smeju da igraju. Pionir živi košarku 40 minuta. Ljudi u našoj sali poznaju košarku mnogo i nervozno reaguju na neke sudijske odluke. Bacanje predmeta nikako ne pomaže klubu jer ozbiljna sredstva ide na plaćanje kazni. Otkad znam za sebe znam da je Pionir takva vrsta terena. Voleo bih da se kazne izbegavaju i da se taj novac potroši na drugačiji način.

Neutralcima ili strancima bi “haos u etru” između dve navijačke grupe, mešanje pesama, poruka, koreografija, delovao zbunjujuće Kapiten Partizana posle svakog meča vodi saigrače u pozdravni krug, neretko i vodi navijanje sa terena:

– Ja pre svega prestavljam Partizan. Meni je najbitnije da je puna hala i Partizan. Volim svakog navijača Partizana i uvek pozdravim ceo Pionir. Najbitnije mi je da se dolazi zbog Partizana, da hala bude uvek puna, jer, verujte mi, nije ni malo prijatno igrati ni pred 2000 ljudi kad je sve puno, kada smo svi tu zbog grba u sali. I mi na terenu što dajemo maksimum i ljudi na tribinama koji navijaju. Ja neke ljude prepoznajem iz svog prvog perioda u Partizanu, dok sam bio klinac sa 15 godina, tako da bi bilo neprijatno i njih ne pozdraviti. I uvek to kažem saigračima: Pozdravite celu halu.

“Milanez” Andrea Trinkijeri postao je prvi stranac na klupi bivšeg šampiona Evrope. Iako je igrao po Evropi nikad se nisu upoznali:

– O Andrei sam najviše čuo od Vlade Micova. Čuo sam da čovek zaista zna i živi za košarku. Za to sam se spremio. U Evropi ima mnogo trenera i izdvajaju se oni sa upravo tim znanjem. Pošto sam zašao u godine u kojima gledam košarku na neki drugi način mogu i da prepoznam ljude koji imaju rešenja za neke stvari na terenu datom momentu. On je taj.

Dežmekasti Italijan važi za vrlo elokventnog, šarmantnog, emotivnog govornika. Na pitanje kakav je on na treningu, Novica ističe perfekcionizam i detaljisanje:

– On traži maksimalan fokus svaki dan. Mnogo je detalja gde ne želi ništa da propusti i da sve bud perfektno. Radi temeljno. Potrebno je vreme da igrači krenu sve to da primenjuju.
Mladi igrači su najviše napredovali upravo u tim detaljima. Ulaze u sistem u kom se zna šta  ko rade. To je ono u čemu se prepoznaju prave ekipe.

Najveći napredak primećuje u odbrani:

– Najviše mi se svidelo što smo njegovim dolaskom sveli ekipe na manji broj poena, oko 10 poena manje prosečno, možda i više. Kao najstariji igrač sam u takvim stavkama sam video da ekipa može daleko da dogura. Verujem da se sa odbranim raste i da se gradi samopouzdanje. Napad mladoj ekipi ne treba da bude problem, u odbrani nalaze svoju sigurnost.

Klub iz Humske 1 je u 19. kolu osigurao plasman u plej-of ABA lige, trijumfom nad Budućnošću. Oba rivala, uz Cedevitu su tokom sezone menjali trenere i igrački kadar i krenuli su rezultati nabolje. Lider tabele Crvena zvezda je sigurna na prvoj poziciji, ali nije ispunila očekivanja u Evrokupu. Na moguće svrgavanje “večitog” rivala nije mogao mnogo da kaže: 

– Pratim samo Partizan. Ostalo samo rezultatski i tabelu. Toliko sam se fokusirao da vidim samo da se Budućnost digla malo u Evroligi i Jadranskoj ligi. Promenili su malo i sastav, uloge u timu. Sve ekipe imaju uspone i padove, Prave stvari tek dolaze. Jedan meč može sve da promeni i da donese mnogo. Najbitnije je da se nađemo u plej ofu ABA lige.

Dobitnik nagrade “najboljeg mladog igrača” Evrolige gleda na svoju sadašnju ulogu mentorski, savetodavno:
 
– Moje je da pre svega pomognem ekipi. Da sam mlad kao oni – nisam. Budućnost Partizana treba da ostane na mladim igračima, da oni grade sebe. Partizan je mnogo težak dres, mnogo veliki pritisak nosi sa sobom i ja im uvek savetima pokazujem kako i šta treba. Mladi igrači su uvek nosili Partizanu slavu, vodili ga na velike lestvice.

Dao nam je i svoje mišljenje o mladim srpskim igračima sa značajnim faktorom na igru – Radetu Zagorcu i Vanji Marinkoviću:

– Obojica su veliki talenti. Vanja istražuje još koje sve talente ima. Vrhunsko telo i ruka, atletski jako moćan. Rade je vrhusnki talenat sa loptom. Ni on ne zna koliko zna. Nadam se da će oni dati Partizanu ono što je potrebno i da će napraviti velike karijere. Vrlo su posvećeni košarci i jako dobri momci.

Da li preteran pritisak ume da preoptereti mlade momke?

– Imao sam sreće da nije bilo društvenih mreža, kada sam bio u njihovim godinama. Svi pišu, svi komentarišu, to zna da optereti. Za sekundu se sazna da li neko da 20, 30 poena. Jako je teško igrati na terenu pred 7.000 ljudi i zato kažem da je Partizanov dres jako težak, jer su ga nosili veliki igrači. Neki vrhunski igrači nisu uspeli da iznesu taj teret. Postoji ona stara: Koliko bi voleo da je igrača u ovom trenutku na tvom mestu? Mnogo. Moraš da braniš to mesto svaki dan, na svakom mestu, van terena. Moraš da mnogo voliš košarku i da na kraju budeš onaj pravi. 

Želeći da dobijemo odgovor na pitanje da li sebe vidi kao trenera, dobili smo smo odličan uvod na priču o detinjstvu:

– Mnogo volim košarku. Nema trenutka kad ne razmišljam o terenu. Teško vidim svoj život bez košarke. Kao droga. Ja samo prvih deset godina života nisam razmišljao o košarci. Tad sam više razmišljao o fudbalu. 

Ideja o bavljenju ičim drugim sem košarke nije postojala. Većina vas koji ste se u detinjstvu bavili košarkom, prepoznaćete se u narednim rečenicama:

– Ko zna šta bih bio da nisam košarkaš. Provodio sam mnogo vremena ulici, ali sa loptom. Tek oko 12-13 godina sam shvatio da mogu da igram košarku. Mnogi krenu sa sedam, osam godina, ja nisam znao šta je lopta. U “šangajkama“ sam igrao. Otac i majka nisu ni znali čime ću da se bavim: karate, plivanje, harmonika… Sve su pokušavali. Prelazio sam celu ulicu od 400-500m jednom, pa drugom rukom, pa kroz noge… U kuću nisam ni ulazio. Škola je trpela. 

Primetno je da danas jača katergorija ambicioznih roditelja. Persone koje žele da njihova deca naprave karijere po svaku cenu. Novica ističe da mu se roditelji uopšte nisu mešali u karijeru: 

– Velik je faktor roditelja sad. Imao sam sreće da su moji roditelji profesori i jedino što su mi govorili je: Nemoj da se bacaš za loptu, povredićeš se! A uvek sam dolazio krvav, ugruvan. Nikad mi reč nisu rekli oko košarke jer oni to ne poznaju. Sad su drugačija vremena, sad je sve brže. Imam dvoje dece, nek se bave onim čime oni žele, onako kako žele. Ne moraju da se bacaju na glavu. 

Dotakli smo se i rada kluba u kom mu je povučen dres – Mega Bemaksa:

– Vrlo ozbiljno rade. Deki (Milojević) je tu već godinama. On je počeo kad sam se ja vratio u Srbiju. Mnogo draftovanih igrača. Klub sa drugačijom vizijom. Njima rezultat nije u provm planu, za razliku od Partizana gde je i rezultat i razvitak igrača. Nemaju taj pritisak. Da ga imaju verovatno bi dovodili više iskusnih igrača. Njihov plan je jasan.

Poznata je politika Mege. Po nekima je dovođenje stranih talenata suvišno i da se srpskoj deci ne daje dovoljna prilika za razvitak. 

– Ako si talenat izbori se za svoje mesto. Svaki trening je dokazivanje, ispred sebe imaš drugog igrača koji se dokazuje. Nadigraj ga. Ako dođe strani talenat i ako imaš karakter – ti ćeš se boriti sa njim. Obojica ćete napredovati. Ja sam se borio u vrlo talentovanoj generaciji. Uspeo samd a dođem do svog prostora, prvo drugog tima Partizana, onda igranja pet-šest minuta…Teško ko može da mi uzme prostor, kad dođem do njega. I dan-danas se nadigravam sa ljudima.

Pred kraj, usledila su evociranja uspomena, počevši sa idealnom petorkom sačinjenom od saigrača u crno-belom dresu:

– Pekmen-Tepa-Tripko (Peković-Tepić-Tripković). Mi smo odrasli zajendo. Jan (Veseli) je tad bio na “trojci“. Njega sam ispratio sa njegovih 17-18 godina. Koliku je energiju i želju, mislio sam da je kao na baterijama, da ne može da se ugasi tri dana. Ispred mene su tad bili Dejan Milojević, koji je bio za mene pojam. On ti da 25 poena, 17 skokova, borba za život i smrt svaki dan. Onda Drole (Predrag Drobnjak)! NBA igrač koga sam gledao na TV-u. Dođe u dukseru Sijetl Supersoniksa u Pionir, ja ne verujem da stojim pored njega. Zatim Avdalović, Božić, Kecman. Bilo je dobrih stranaca: Palasio, Kamings… 

Momak koji je debitovao 2004. godine pamti razna imena progutana u živom pesku vremena. Tvrdi da je nekada regionalno takmičenje bilo kvalitentnije:

– Imam “200“ argumenata da je Jadranska liga bila bolja ranije. Tri evroligaša. Cibonu, Olimpiju i Partizan. Jak Hemofarm, Zadar, Budućnost, Zvezda, FMP igrao završnice Evrokupa. Bilo je iskusnih igrača koji nisu hteli da idu van, a u top formi. Joška Sesar je tad igrao za Široki Brijeg, sad da ga dovedeš daće 25-30 poena. Mulaomerović u Zagrebu, pored njega Tomas, Tomić, Garme…

Zaključili smo intervju simpatičnom anegdotom, kojom se mogu uporediti vrednosti nekada i sada:

– Promenilo se dosta što se tiče medija i društvenih mreža. U sekundi se sazna kako je odigrao Dončić, Bogdan, a ja sam čekao jutro da vidim kako su igrali Drobnjak, Saša Pavlović, Stojaković, Radmanović. Jedino da ustaneš u četiri ujutro da gledaš. Mnogo više privatnosti. Nije bilo poklanjano, niti dostupno mnogo stvari. Sad je sve lakše, brže… Ako si talenat, odmah dobiješ opremu, ranije pišeš čekove da uzmeš patike. Meni Miloje da patike, njemu velike 53, ja nosim 48.5. Nosim ih tri meseca. On me nagazi i sve misli da me nagazio na prste, a meni prsti na pola patike. 

Tekst preuzet sa portala Vesti online

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *