Partizan ima navijače otkad postoji, a organizovane navijačke grupe, prepoznatljive po grupisanju i „naoružane“ navijačkim rekvizitima (zastave, šalovi, kape itd.) beležimo na našem stadionu još od jeseni 1967. godine. Svi detalji na ovu temu su fantastično obrađeni na blogu „Crno-bela nostalgija“, čijem sadržaju ćemo se još koji put poslužiti u ovom tekstu, a autorima i ovom prilikom još jednom odajemo priznanje na svemu afirmativnom što čine kada je u pitanju FK Partizan:
Partizan dakle već u 60-im godinama prošlog veka ima veoma jaku podršku svoje navijačke baze. Ona je velika kako u matičnom Beogradu, tako i širom one velike Jugoslavije, zemlje koja je imala 22 miliona stanovnika i u kojoj su navijači Partizana, svih nacija i vera, bili raspoređeni bukvalno „od Vardara do Triglava“.
I u periodu nakon toga, u 70-im godinama prošlog veka, navijači Partizana su “million” puta impresivno demonstrirali svoju moć i svoju privrženost klubu. O trenucima iz šampionske sezone 1975/76, kada navijači Partizana i pri ubedljivom porazu od Hajduka na “JNA”, u trenucima kada se lomi prvenstvo, a naravno i u poslednjem kolu u Ljubljani kada se dramatično osvaja titula, pružaju svom timu neverovatnu podršku napisano je i ispričano već puno toga. I neka je. Svaki mladi, novi navijač Partizana treba da zna za sve o tim velikim i slavnim danima Partizanove navijačke armije.
Te sedamdesete godine imaju u sebi još interesantnih detalja na ovu temu, koje naša mlađa navijačka populacija možda još ne poznaje. Cilj ovog teksta je da to promeni. Pa da krenemo…
Sezona 1978/79, dakle sezona direktno nakon one šampionske sezone 1977/78 (kada je Partizan osvojio rekordan broj bodova u tadašnjoj državi), predstavlja rezultatski najslabiju sezonu Partizana u čitavoj njegovoj istoriji. Došao je i maj mesec, tačno 13.05.1979. godine, kada je Partizan u prvenstvenom meču 28. Kola 1. Savezne lige (činilo ju je 18 klubova, igralo se 34 kola) poražen na Rijeci 0:2 i šest kola pre kraja se našao na 14. mestu na tabeli, sa samo tri boda više od pretposlednjeg Zagreba i četiri boda više od poslednjeg OFK Beograda (dva tima su ispadala iz lige).
U isto vreme, taj isti Partizan je uspešno gazio kroz Kup Maršala Tita i preko OFK Beograda, Veleža i banjalučkog Borca (oba je savladao kao gost posle dramatičnih penal serija) i Proletera je izborio finale kupa protiv Rijeke i priliku da osvoji trofej posle post dugog u tom trenutku čitave 22 godine (poslednji kup je u tom trenutku osvojen još 1957.).
Finale kupa se igralo u dve utakmice, s obzirom da je jedan od finalista dolazio van Beograda. Prvi finalni meč se igrao na Rijeci 16.05.1979, a Partizan je nakon prvenstvenog poraza na istom mestu tri dana ranije, ostao u Istri i pripremao se za kup. Prvo finale je Rijeka dobila sa 2:1.
Partizan i Rijeka ne odigravaju 20.05.1979. svoje mečeve 29. prvenstvenog kola (Partizan protiv Sarajeva, a Rijeka protiv C. zvezde u Beogradu), pripremajući se za drugi finalni meč u kupu, koji će, zanimljivo, biti odigran ne u sredu 23.05.1979. kako je to prvobitno planirano, već dan kasnije (u četvrtak 24.05.1979.) i to sa dodatnim hendikepom za Partizan – na stadionu C. zvezde, a zbog toga što je naš stadion bio zauzet pripremama za tada svake godine redovnu slet manifestaciju “Dan Mladosti”.
Druga utakmica finala kupa je pomerena sa srede na četvrtak jer je cela jugoslovenska fudbalska javnost te srede 23.05.1979. bila skoncentrisana na finale Kupa UEFA, na revanš meč u Dizeldorfu između Borusije iz Menhengladbaha i jugoslovenskog predstavnika Crvene zvezde.
U Dizeldorfu je u sredu 23.05. slavio nemački klub, tako da je Crvena zvezda morala do kraja sezone da kroz nacionalno prvenstvo juri izlazak u Evropu. Realno je bilo da pojuri 3. mesto, pošto su Hajduk i Dinamo u tom trenutku daleko odmakli I bili jedini kandidati za titulu.
U četvrtak 24.05. Partizan doživljava u kupu verovatno svoj najteže doživljeni remi sve do Artmedije 2005. godine! Tih 0:0 protiv Rijeke, pred blizu 70.000 navijača Partizana na komšijskom stadionu, značilo je zapravo veliki poraz – propuštenu priliku za osvajanje trofeja i za novi izlazak u Evropu sledeće sezone. I ne samo to – sledila nam je grčevita borba za opstanak u ligi…
Partizan šokiran od neuspeha u kupu gubi kao gost Zagreba u 30. kolu prvenstva (0:1), od direktnog konkurenta u borbi za opstanak! Kriza i haos dobijaju sve veće I ozbiljnije dimenzije, jer nakon kratkog uzimanja vazduha u 31. kolu (pobeda nad Slobodom 3:1), crno-beli gube u 32. kolu i na Karaburmi (1:2), od ekipe OFK Beograda koja je poslednja na tabeli!
U isto vreme, Crvena zvezda malo bolje reaguje na bolan poraz iz Dizeldorfa, jer u naredna tri prvenstvena kola ostvaruje po jednu pobedu i remi.
Dolazimo do srede 06.06.1979. godine, kada Partizan u zaostalom meču od 20.05.1979. dočekuje Sarajevo, a Crvena zvezda istog dana dočekuje Rijeku, osvajača kupa od pre desetak dana.
Ovo što vidite u gornjem levom uglu na fotografiji iznad je tabela nakon kompletiranog 32. kola lige, nakon što su odigrane zaostale utakmice Partizan – Sarajevo i Crvena zvezda – Rijeka. Dakle pre tih zaostalih utakmica je Partizan imao 26 bodova, tj. isti broj bodova kao Zagreb i Napredak. Crvena zvezda je imala 36 bodova i pobeda protiv Rijeke bi joj bila izuzetno bitna u pokušaju sustizanja Sarajeva na 3. mestu.
Desno na fotografiji imate protokole sa obe zaostale utakmice odigrane u Beogradu istog dana. Dakle to je taj Beograd radnog dana (sreda) u kojem „nema navijača Partizana“, to je taj Beograd „u kojem su navijači Partizana inferiorna manjina“ – 25.000 ljudi na stadionu „JNA“ i 15.000 na stadionu večitog rivala! A gore smo podrobno opisali situaciju oba beogradska kluba u tom trenutku, ko ze za šta bori, ko ima koje probleme itd, itd…
Prilažemo i stranicu “JSL Sport” od 07.06.1979, na kojoj su kompletni novinarski izveštaji sa dve pomenute, zaostale utakmice:
Partizan je u pretposlednjem (33.) kolu u večitom derbiju doživeo ubedljiv rezultatski poraz (na stranu to što je pogađao i prečku i stativu u toj utakmici, pamti se samo krajnji rezultat), došao je i bukvalno na rub ispadanja iz lige, ali je pobedom u poslednjem kolu protiv Budućnosti (4:2) na jedvite jade, ali opet pred 25.000 ljudi (!), čisto i to da napomenemo, uspeo da se spasi. Evo i završne tabele tog prvenstva 1978/79, a ispod možete videti i posetu na utakmicama svih klubova u ligi te sezone:
Kada su u pitanju 80-e godine prošlog veka, ništa se tu situacija nije bitnije menjala. I dalje je Partizanova publika konstantno dokazivala koliko je velika, koliko je njena podrška jaka i značajna za crno-bele. Uostalom, pogledajte posetu iz sezona 1981/82 (Partizan završio ligu na 6. mestu, bez ikakvih šansi da se plasira u Evropu preko lige, a i u kupu je bio neuspešan), kao i iz sezone naredne sezone 1982/83 (Partizan šampion). Neka svaki čitalac ovog teksta donese sud sam za sebe…
Prilažemo na ovu temu još jedan sjajan tekst naših prijatelja sa bloga „Crno-bela nostalgija“, tekst objavljen pre pune četiri godine, da se i kada je ovaj period naše istorije u pitanju (80-e godine) uverite koliko Partizan „nema navijača“:
Dakle nikako nemojte prihvatati spinove koji se poslednjih godina pojavljuju po domaćim medijima da su navijači Partizana oduvek bili nekakva beznačajna manjina, kako su brojčano inferiorni do zanemarivanja, kako ih nema u Beogradu itd. To je jednostavno laž. Beskrupulozna laž koja važi za juče, danas, a važiće i sutra bude li je neko besramno ponavljao.
Današnji Partizan uskoro nastavlja svoj pohod na još jedan trofej ove sezone. Titula šampiona je nedostižna, ali je trofej u kupu svakako dostižan. Navijači Partizana, zbog poznatih okolnosti, neće ovog proleća biti u situaciji da podrškom na stadionima u ovoj zemlji bodre svoje crno-bele. Valjda će se od leta i posebno od jeseni zdravstvena situacija popraviti i da se stadioni otvore za publiku. Do tada, želimo svim čitaocima ovog teksta i navijačima Partizana da dobro pamte sadržaje koje su ovde pročitali i da ih prepričavaju onima koji žive u zabludi. U tom smislu će od izuzetne pomoći biti i ovo štivo, zapravo lektira za neupućene:
Zvanični sajt FK Partizan
