Urađena je i poslednja kontrola kod profesora Paola Marijanija u Rimu koji je uz paraf na papiru i usmeno – spreman si, dao dozvolu Partizanovom vezisti Nebojši Kići Kosoviću da može i zvanično da se vrati na teren. Uz prisustvo klupskog doktora Ilije Rosića Kosović je lepe vesti iz Rima podelio sa čitaocima Partizanovom sajta uz podsećanje da je tokom meča reprezentacija Crne Gore i Kazahstana Kosović zadobio povredu meniskusa i prednjih ukrštenih ligamenata, što ga je odvojilo sa terena šest meseci.
− Hvala Bogu prošlo je super! Koliko god znaš i osećaš da si dobro, ipak dok to i zvanično ne čuješ uvek postoji promil zadrške. Profesor Marijani mi je potvrdio da mogu da igram i sada trebam što bolje da treniram, kako bih se nametnuo šefu Đukiću – kaže Kosović.
Već si počeo da radiš fudbalske treninge sa ekipom. Kakav je osećaj?
− Ne mogu Vam opisati. Jedva sam čekao i milion puta sam i tokom priprema hteo da uđem u igru, jer sam se dobro osećao, ali subjektivan osećaj je jedno, a fizika nešto drugi. Ne mogu da opišem koliko sam srećan! Šest meseci kao šest godina!
Odlično si podneo čitav period oporavka, kao i prvo saznanje o povredi?
− Pa jednostavno volim fudbal, zato sam i izdržao. Veliku zahvalnost dugujem Andri Milutinoviću, kod kojeg sam se oporavljao. Radio sam satima i satima tokom dana od sedam ujutru, ali sam imao samo jedan cilj i istrajao sam!
Dobio si i poziv selektora reprezentacije Crne Gore g. Ljubiše Tumbakovića da se pridružiš selekciji u ponedeljak?
− Da i hvala selektoru što me je pozvao, zaista mi znači! Trudiću se od starta da dobrim radom na treninzima izborim mesto u timu. Postoji doza straha zbog svega što sam prošao, ali su mi igrači koji su već bili u istoj situaciji i imali slične povrede rekli da je to sasvim normalno I da će nestati i to.
Mečeve si pratio sa tribina.Koji ti je bio najteži za praćenje?
− Iskreno, najteže mi je bilo da pratim dvomeč sa Plzenom. Jedva čekam da stanem uz aut liniju u Humskoj i uđem u igru!
Biljana Obradović
