Ja sam Zlatan Šehović − dete Partizana!

Zvanični sajt FK Partizan

Provotimci Partizana brojniji su za nekoliko novajlija koji su se priključili crno-belom taboru tokom prvog dela priprema na SC Partizan -Teleoptik. Posle Jovana Kokira, predstavljamo vam buduću nadu crno-belih levog beka Zlatana Šehovića.

Ja sam Zlatan Šehović, rođen  08.08.2000. u Beogradu, dete sam Partizana. Počeo sam da treniram fudbal sa nepunih 5 godina, da bih u Partizan došao sa 9, gde sam i dan danas. Za fudbal sam počeo da se interesujem gledajući najveće fudbalere tadašnjice na televiziji, kada sam i odlučio da napravim svoje prve fudbalske korake sa drugarima ispred zgrade na malom fudbalskom terenu. Od kada sam počeo da treniram fudbal igram na istoj poziciji kao i danas. Drugi  sportovi me nikada nisu posebno zanimali, jer mislim da se bavim najboljim sportom na svetu i nikada nisam razmiljao o tome. Svoje prve fudbalske korake sam počeo u školi fudbala Alijansa Lima. Sjajna  škola fudbala za razvoj mladih fudbalera, gde sam mnogo naučio od trenera Relje Reljića i Marka Reljića, koji su mi prvi treneri i kojima sam puno zahvalan na svemu što su učinili za mene.

U Partizan sam došao sa 9 godina kod trenera Milana Ristića sa kojim sam sarađivao i u prvom timu Teleoptika. U Partizanu  sam prošao sve omladinske kategorija od predpetlića pa do omladinaca, osvojio sam 3 titule sa petlićima, pionirima i kadetima i to je zaista najlepši period u mom životu. Sanjam titulu i u prvom timu.

Najteže mi je bilo kada sam bio 2 puta povređen  u mlađim kategorijama zbog čega nisam mogao da treniram i pomognem saigračima po 2 ili 3 meseca, ali to je iza mene. Hvala Bogu ne razmišljam o povredama, nego da najbolje što mogu odradim svoj zadatak, kako na terenu tako i van njega.

Omiljeni igrač mi je Marselo, igrač Real Madrida. Igramo na istoj poziciji u timu tako da pokušavam što više da ga gledam i naučim neke stvari od njega. Omiljen  mi je zato što na poziciji kao što je levi bek obavlja i defanzivne i ofanzivne zadatke, ima sjajan centaršut i čitanje igre, a znamo da sve to zajedno je jako teško na ovoj poziciji, tako da mi je on najveći idol.

Najviše se družim i provodim vreme, naravno, sa Svetozarom  Markovićem i Jovanom Kokirom sa kojima sam zajedno  prošao sve kategorije u omladinskoj školi. Najbolji smo drugari, najbolje se razumemo i na terenu i van njega, stalno smo zajedno. Slobodno vreme provodim gledajući neku fudbalsku utakmicu, jer i tako mogu mnogo da naučim. Volim  da pročitam neku preporučenu knjigu. Odem i sa Kokirom  i Svetom do grada, prošetamo  negde, jer džabe ako imate slobodno vreme, a ne znate kako ili sa kim da ga iskoristite.

Idem u Ugostiteljsko -turističku školu u Beogradu, treća sam godina. Prve dve godine sam išao redovno, ali zbog sve više obaveza u klubu sam morao da se prebacim na vanredno školovanje . Zahvalan sam profesorima i direktoru školu, jer su mi mnogo pomogli oko izostanaka i imali su razumevanja za mene.

Ne bih posebno izdvojio  neke utakmice, ali najbolja mi je protiv Vojvodine prošle sezone kada sam postigao 2 gola i poveo svoj tim do pobede. Ove polusezone u dresu Teleoptika sam postigao 2 jako bitna gola protiv Novog Pazara za pobedu od 2:1 i protiv Radničkog iz Kragujevca za nerešen rezultat 2:2 . To su neke utakmice koje bih izvojio, ali ima još puno puno dobrih i sjajnih utakmica.

Da idem na pripreme prvi mi je javio trener omladinaca, a sada pomoćnik u prvom timu trener Žarko Lazetić sa kojim sam sarađivao u omladincima. Prvo sam javio svojoj porodici. Osećali smo se svi neverovatno, jer se za taj poziv trenira i radi sve ove godine, tako da sam jedva čekao da dođem na prozivku i da krenem sa treninzima. Prvi dani u prvom timu protekao je zaista fenomenalno.Stariji saigrači su nas prihvatili kao da smo tu već nekoliko godina, a ne 3 dana. Mnogo sam naučio i u ova 3 dana, a posebmo mi je zadovoljstvo što mogu da treniram sa igračima kao što su Saša Ilić, Zoran Tošić, Vulićević, da ne nabrajam sada, svi su fenomenalni i kao igrači i kao ljudi.

Pratim igre Partizana u svim sportovima, jer volim ovaj klub. Svaku utakmicu ove  sezone sam gledao kada se igrala na našem stadionu, jer je to jednostavno stvar nekog vaspitanja i ljubavi prema klubu .

Za mene je derbi najveća i najlepša utakmica koja može da se igra. Igrao sam mnogo derbija u mlađim kategorijama, a najviše ću pamtiti onaj kada smo pobedili 4:0, kao i derbi u kadetima kada smo za titulu pobedili 2:1. Sanjam da igram derbi u prvom timu pred punim stadionom i da naravno pobedimo .

Pre svega bi želeo da ostanem u Partizanu što duže i ostavim neki trag, da osvojim duplu krunu sa ovim klubom i da uđemo u Ligu šampiona, jer ovaj klub to zaslužuje i sigurno da su mu takve ambicije svake godine. 

Biljana Obradović

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Back to Top