ISPOVEST ALEKSANDRA MITROVIĆA: “Skoro sam uvek bio na pogrešnom mestu u pogrešno vreme”

Posle šest meseci specijalizacije kod “profesora” Slaviše Jokanovića u Fulamu, Aleksandar Mitrović je na Mundijalu bio glavni adut Mladena Krstajića. Delovao je kao u najzrelijim fudbalskim godinama, onako robustan i jak, podsećao je na nekog engleskog špica starog kova, ali je beskompromisnoj duel igri dodao i notu elegancije, pa se nijedna ozbiljna akcija srpskog tima nije mogla zamisliti bez učešća Mitrogola. Da li je to dupli pas, štikla, povratna glavom ili najobičnije odlaganje saigraču koji je u boljoj poziciji, stvar je izbora u datom trenutku. Dodajte tome urođeni njuh za gol i način na koji čuva posed i dubinu, i eto vam moderne verzije klasične devetke visoke klase.

Aleksandar Mitrović
Aleksandar Mitrović

Idemo redom. Kostarika?

– Nije bilo lako, Navas je pokazao da je golman vrhunske klase. Svakako jedan od najboljih na svetu u poslednjih nekoliko godina. Ipak, nismo mu u Samari dati priliku da zablista u punom sjaju. Nije im pomogao – kaže Mitrogol na početku intervjua za “Blic”.

Švajcarska?

Aleksandar Mitrović i Đerdan Šaćiri
Aleksandar Mitrović i Đerdan Šaćiri

– Šaćirijeve i Džakine ruke posle postignutog gola bile su provokacija, gest sa zastavom Kosova na kopački nisam shvatio kao provokaciju. To je njihova stvar i ne treba da me interesuje. Nešto drugo mi je čudno. Svi se oni razmeću tom zastavom i ponose se Kosovom, a onda odbiju poziv da igraju za njihovu reprezentaciju. To dovoljno govori o njima. Ako već toliko vole Kosovo, zašto brane boje drugih zemalja. Za Šaćirija znam da je van terena dobar momak…

Golovi?

– Onaj izjednačujući u Kardifu nam je otvorio vrata Rusije. Potrčao sam Krstajiću u zagrljaj jer je pre utakmice predosetio da ću se baš ja upisati u strelce. Što se Engleske tiče, ne znam da li je Rafa Benitez promenio mišljenje o meni, a iskreno i ne zanima me. Dok sam davao golove u Čempionšipu, nisam razmišljao o osveti, niti sam se bilo kome dokazivao. Ja znam koliko vredim i trudim se na svakoj utakmici da svojim učinkom doprinesem uspehu tima za koji igram. Svejedno da li je reč o Njukaslu, Fulamu ili srpskoj reprezentaciji. Svuda sam davao maksimum i tako će biti i ubuduće. Benitez je trener i on se pita oko sastava tima. Jednostavno, nije me video u svojoj koncepciji i nemam šta da mu zamerim. Posvetio sam se drugom klubu, radio sam svoj posao i epilog ste videli na “Vembliju” protiv Aston Vile.

Fulam?

Aleksandar Mitrović
Aleksandar Mitrović

– Doživeo sam “Mitro's on fire” iz 40.000 grla u grotlu Londona, nisam mogao da sakrijem emocije i Fulam će zauvek ostati u mom srcu. Čuo sam da gazda Kan kupuje „Vembli“, posao je blizu realizacije i čeka se samo zvanična verifikacija. To me raduje, iako od mnogih drugih faktora zavisi gde ću nastaviti karijeru. Imam potpuno poverenje u ljude koji vode računa o mojim interesima.

A da niste postali fudbaler? Možda biste otišli u kik-boksere?

Aleksandar Mitrović
Aleksandar Mitrović

– Tata je jednom prilikom rekao da bih verovatno krenuo stranputicom da se nisam posvetio fudbalu. Zaista sam kao mali bio veoma nestašan. Nisam pravio bogzna kakve gluposti, ali sam uvek morao da budem u pogrešno vreme na pogrešnom mestu. I onda, bilo ko da nešto zabrlja, ko je kriv – naravno Mitar. Kasnije je taj višak adrenalina umeo da se prenese i na teren. Otac je ponekad bio strog, ali me nikada nije tukao. Možda sam dva-tri puta dobio one ćuške kao deo vaspitne mere i to je sve. Doduše, ne sumnjam da bi me pošteno išamarao da sam zaista postao kriminalac.

Od nekih se više očekivalo. Recimo od Sergeja?

– Da sam na mestu čelnika Juventusa, dao bih i više od 100 miliona za Sergeja. Imajući u vidu cene igrača na fudbalskom tržištu, on vredi pravo bogatstvo. Dokazao se u veoma jakoj ligi, bio je najkorisniji igrač Lacija i to u sezoni u kojoj su Rimljani bili hit šampionata. Imao je konstantnu formu i ne čudi me što se slavni evropski klubovi otimaju o njega. Ipak, eto, svesni smo i da Sergej nije svemoćan. Ne može da predribla celu protivničku odbranu i da se ušeta u gol.

Večiti derbiji?

– Nisam ih odigrao puno, ali dva ostaju u sećanju za ceo život. Uprkos porazu od 3:2, pamtiću gol kao jedan od najbitnijih u karijeri. Nisam se ni nadao da ću igrati. Drmala me trema kao nikada. Bukvalno sam se tresao. Noć pred meč jedva sam zaspao u karantinu. Vermezović me stavio u startnu postavu i ja sam mu se odužio golom posle devet minuta. Kad me tada šlog nije strefio, neće nikad. Zakoni tržišta su takvi, odlazimo rano u inostranstvo i žao mi je što nisam više puta igrao protiv Zvezde. Nisam se upisao u pobedi od 1:0 i voleo bih da sam mogao još koji put da obradujem „grobare“ u duelu koji toliko znači. Ko zna, jednog dana…

Tast trener…?

– Igrao je takođe na poziciji špica i imamo mnogo zajedničkih tema. Dugo se već bavi trenerskim poslom i ovu sezonu je završio na klupi Metalca. Kada se vidimo non-stop pričamo o fudbalu. Janja (Aleksandar Janjić, prim. aut.) izuzetno je posvećen poslu, često zove, raspituje se, pokušava da dopuni znanje, eventualno da koriguje neke svoje stavove. Najviše se interesuje za metode rada Rafe Beniteza. Zanima ga kako Španac dozira treninge, šta radi u mini-ciklusu, kako gradi odnos sa igračima, kakav je van stadiona.

Siniša Mihajlović?

Sa Sinišom se dugo nisam čuo, izgubili smo kontakt otkako je otišao u Italiju. On je pravi gospodin. Mnogo zna o fudbalu, vrhunski je pedagog i žao mi je što nije ostao duže na kormilu reprezentacije. Napravio je atmosferu i formirao ekipu koja je imala potencijal da zablista na velikoj sceni. Bilo je mnogo lepih trenutaka u tih godinu i po dana. Zbog nastupa za mladu reprezentaciju nisam bio onog dana u Užicu kada je igračima saopštio odluku da nije više selektor. Čuo sam kasnije da su mnogi plakali u svlačionici.

Privatno, o porodici

– Sin Luka je potpuno povukao moj karakter. Pun je adrenalina i pokušava na razne načine da izbaci taj višak energije iz sebe. Ne drži ga mesto, stalno nešto čačka, nestašan je i nemiran. Kažu, pljunuti otac. Kako reaguje kada tata dobije crveni karton? Ne znam, otkako se rodio nijednom nisam isključen. Drago mi je da voli fudbal, gleda prenos svake moje utakmice. U suprugu Kristinu zaljubio sam se na prvi pogled. Imao sam sreću da brzo pronađem srodnu dušu, što je jako bitan faktor u životu profesionalnog sportiste. Funkcionišemo fenomenalno. Nisam se ja zaljubio samo taj dan kad sam je sreo, ja sam zaljubljen i dan-danas i ljubomorno čuvam tu emociju prema svojoj ženi

Intervju preuzet sa portala Blic sport

Autor : Nebojša Petrović

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *