Baš kao što je zaključujući priču o nedeljnoj utakmici protiv Mornara, rekao i Đorđe Gagić, centar Partizana:
– To bi bilo to. Dublja analiza je za naš sastanak pred trening. Da izvučemo pouke i učimo, iz pobeda, ali posebno ovakvih poraza.
I to bi, zaista, bilo to.
Ali, ako bismo sasvim pojednostavili, mogla bi da se povuče jasna paralela – Partizan je u Baru igrao, kao što je igrao i Đorđe Gagić. U prvom poluvremenu ne tako dobro, u nastavku neuporedivo bolje. Čak bi se moglo reći i odlično!
Posle prvih poena, Gagić je ušao niz promašaja. Zicer, za zicerom! Lopta jednostavno nije htela u koš.
– Šta sam sve promašio… – i dan kasnije nije mogao da veruje Gagić.
– Čak i ono kada sam udario sam Novicu. Strašno…
I da to nije bilo njegovo pravo lice, pa ni pravo lice Partizana, svi zajedno – počevši od Gagića– su pokazali u nastavku. Posebno u poslednjih pet minuta. Tada nije mogao da promaši. Partizan je iskrckao zaostatak na smo dva poena – 81:79.
Ali onda… Jedna, pa druga trojka Nemanje Vranješa.
– Kod one, kod naše klupe sam čak zakačio loptu. Okrenem se, imam šta da vidim – ulazi u koš. Pomislio sam, jel` moguće?!
Izvor Sportski žurnal
