DRUGI PIŠU-DUŠAN OPAČIĆ: LUDILO NA HEJSELU!

“U igri Partizana oduvek je bilo nečeg pesničkog” (Brana Petrović)

Priredio: Dušan Opačić

Dugo vremena pokušavam da napišem tekst o jednoj partizanovoj generaciji koja je izazvala tektonske potrese na evropskom tlu pre pedeset i tri godine i postigla prvi najveći uspeh u Ligi šampiona kao klub iz države Istočne Evrope. Ovde govorimo o generaciji popularno nazvanoj „partizanove bebe“. Zašto dugo pokušavam da napišem tekst o tom segmentu istorije fudbalskog kluba koji volim? Odgovor je jednostavan. Nisam bio ni rođen tada kada je FK Partizan prodro u Evropu, a moja urođena nemaštovitost me sputava da pišem o nečemu što nisam golim okom video, osetio…svojim ušima čuo. O toj slobodno rečeno najuspešnijoj generaciji FK Partizan možemo naći dosta materijala po internetu i u sportskoj literaturi, međutim dok sam „kopao“ po izvorima da bih „spakovao“ ovaj tekst na mnogim mestima sam naleteo na sledeću napomenu: „najveći uspeh u klupskoj istoriji…“. Po mom skromnom mišljenju to je velika nepravda koja se već decenijama provlači s kolena na koleno, jer taj prodor Partizana u evropski fudbal daleke 1966. godine, prevazilazi klubske okvire i slobodno možemo reći da je taj uspeh „partizanovih beba“ nacionalnog karaktera , i to jedne države koje više nema a koja je za razliku od država proisteklih iz nje, bila jača i ozbiljnija na svim aspektima. I ne samo to, bitno je naglasiti da je to finale u Hejselu , prvi događaj gde je na teren istrčao jedan klub iz istočnog dela Evrope. Interesantno je i to da do današnjih dana nije napisana nijedna knjiga o „partizanovim bebama“, i ako postoje dokumenti, video zapisi i autentične izjave učesnika te epohe.
Čuvena generacija “partizanovih beba” obeležila je šestu deceniju prošlog veka dominacijom u Prvoj ligi Jugoslavije jer je od pet sezona FK Partizan odneo u svoje vitrine 4 titule (tri puta zaredom 1961, 1962, 1963, i četvrta 1965). Isti tim se zlatnim slovima upisao u istoriju jugoslovenskog i srpskog fudbala, tada najvećim a danas nezaboravnim uspehom na međunarodnoj sceni. Kao što je mnogima poznato ovde govorimo o finalu Kupa šampiona Evrope (danas Liga šampiona) 1966. godine, kada je FK Partizan, kao prvi klub sa Istoka uspeo da se probije do finiša ovog takmičenja. Bilo je to u Briselu 11. maja 1966. godine, na stadionu Hejsel, u finalu sa velikim Realom iz Madrida, danas rekorderom u osvojenim titulama ovog takmičenja. Preko 40.000 gledalaca je prisusvovalo spektaklu, a zapamćena je bolja igra crno belih iz Beograda od momaka iz prestonice Frankove Španije. Ipak, Partizan je poražen rezultatom 2:1 i postao vicešampion Evrope.
Tim Partizana, popularno nazvan “Partizanove bebe” činile su fudbalske gromade koje su istrčale na Hejsel:
Šoškić, Jusufi, Mihailović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić, Kovačević, Hasanagić, Galić, Pirmajer.

Velibor Vasović je doveo u vođstvo Partizan u 54. minutu meča i “otvorio” protivnike, međutim nada se ubrzo ugasila izjednačujućim pogotkom Amansia.
U 75. minutu Serena je snažnim šutem iskosa sa oko 25 metara pogodio mrežu Šoškića, i doveo Real u vođstvo 2:1. Bio je to konačan rezultata. Po odlasku iz Belgije, na aerodromu se novinarima obratio tadašnji predsednik Real Madrida Santjago Bernabeu i u jednoj rečenici opisao veličinu svog protivnika:
“Žao mi je što je naša utakmica morala da ima pobednika. Da se moglo, bolje bi bilo da smo podelili uspeh i pehar, kojeg ste vi isto tako dostojni kao i mi.”
Iako je ta generacija crno-belih ostvarila nezaboravan uspeh i bila na visini svog zadatka, poraz u finalu od velikog Reala je ipak označio kraj jedne epohe. Legendarni golman Milutin Šoškić je u pero doajenu jugoslovenskog sportskog novinarstva Miletu Kosu rekao sledeće:“ Taj finalni meč se ne zaboravlja! U tom trenutku smo bili bolji od Reala. Nažalost imali smo rukovodstvo koje je bilo na niskom sportskom nivou. Nikad slabije u istoriji Partizana. I to u trenutku kad je trebalo da bude na najvećoj visini…”
Najveća greška tadašnje uprave FK Partizan je bila ta što je odmah nakon Hejsela dozvolila da se taj tim u ekspresnom roku raspadne, dok su svi igrači bili voljni i spremni da ostanu u klubu za jako mali novac, ali kako je Milutin Šoškić još odavno izjavio : „…nije se u klubu imalo sa kim razgovarati…“Raspad te generacije nije označio samo kraj jedne epohe, već je tim raspadom zadat veleki udarac kako klubu tako i reprezentaciji tadašnje Jugoslavije, kada su odjednom otišli u svet Miladinović, Kovačević, Galić, Vasović, Hasanagić, Primajer, Bajić, Rašović, Davidović i Šoškić.
Ta generacija je mogla više kako mi kažu mnogi stariji od mene koji su imali čast da prate tu partizanovu ekspediciju. Ali ne žale što se FK Partizan zaustavio kao vice-šampion Evrope. Kažu da su uživali u njihovoj igri. NJihova igra je bila potkovana poetskom romantikom velikih džentlmena. Poraz je bio najmanji problem. Taj fudbal je bio drugačiji od današnjeg, a da li je bio bolji to pokazuju rezultati Partizana od tada do danas.
LJubav prema Partizanu je bezuslovna i taj klub se voli na keca. Tradicionalno su nam dragi i porazi i ne ostaje žal kada crno beli gube, ali samo onda kada se igra srcem. Na Hejselu su legendarne „bebe“ igrale jednim srcem i ostavile ga na terenu.

POHOD „PARTIZANOVIH BEBA“ 1965/66

PARTIZAN – NANT 2:0 (1:0)
Beograd, 22 septembar 1965. Prva utakmica prvog kola Kupa evropskih šampiona
Stadion JNA. Gledalaca: 30.000.
Strelci: Galić(37) i Hasanagić (48)
Partizan: Šoškić, Jusufi, Miladinović, Vasović, Rašović, Bečejac, Bajić, Pirmajer, Galić, Hasanagić, Kovačević
Nant: Eon, Grabovski, De Misel, Lesenadek, Budzinski, Siodo, Blanse, Gonde, Miler, Simon, Manji

NANT – PARTIZAN 2:2 (1:1)

Nant, 13.oktobar 1965. Revanš prvog kola.
Gradski stadion u Nantu. Gledalaca: 23.000
Strelci: Manji (32),Kovačević (43),Galić (47),i Blanse (70)
Nant: Eon, Grabovski, De Misel, Budzinski, Lesanadek, Siodo, Blanse, Gonde, Miler, Simon, Manji
Partizan: Šoškić, Jusufi, Miladinović,, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić, Kovačević, Galić, Hasanagić, Pirmajer

PARTIZAN – VERDER 3:0 (0:0)

Beograd, 9 novembar 1965. Prva utakmica drugog kola
Stadion JNA. Gledalaca: 30.000
Strelci: Jusufi (70), Pirmajer (75), Hasanagić (81)
Partizan: Šoškić, Jusufi, Miladinović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić, Kovačević, Hasanagić, Vislavski, Pirmajer
Verder: Bernhard, Pjontek, Hetgest, Stajnman, Bordel, Lorenc, Cebrovski, Sic, Matisak, Ferner, Šulc

VERDER – PARTIZAN 1:0 (1:0)

Bermen ,17.novembar 1965. Revanš drugog kola
Stadion Verdera. Gledalaca: 30.000
Sudija: Votron (Skotska)
Strelac: Sic (33)
Verder: Bernard, Pjontek, Hetgest, Stajnman, Bordel, Lorenc, Cebrovski, Sic, Matisak, Ferner, Kenel
Partizan: Šoškić, Jusufi, Damjanović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić, Kovačević, Hasanagić, Vislavski, Pirmajer

SPARTA – PARTIZAN 4:1 (1:1)

Prag, 2 mart 1966. Prva utakmica trećeg kola
Stadion Sparte. Gledalaca: 35.000
Sudija: Emsber (Mađarska)
Strelci: Hasanagić (15), Kvasnjak (20,54,i 86) i Bašek (74)
Sparta: Kramerius, Kolar, Taborski, Diba, Tihi, Migas, Pospihal, Mraz, Kvasnjak, Masek, Vrana
Partizan: Đurković, Jusufi, Miladinović, Vislavski, Rašović, Mihajlović,Vukelić, Davidović, Hasanagić, Vasović, Pirmajer

PARTIZAN – SPARTA 5:0 (4:0)

Beograd, 9 mart 1966. Revans cetvrtfinala
Stadion JNA. Gledalaca: 50.000
Sudija: Rumuncev (Bugarska)
Strelci: Kovačević (4 i 29), Hasanagić (35 i 71) i Vasovicć (23)
Partizan: Šoškić, Jusufi, Davidović, Mihajlović, Rašović, Vasović, Bajić, Kovačević, Hasanagić, Miladinović, Pirmajer
Sparta: Kramerijus, Kolar, Taborski, Migas, Tihi, Vojta, Pospihal, Mraz, Kvasnjak, Masek, Vrana

PARTIZAN – MANČESTER JUNAJTED 2:0 (0:0)

Beograd,13 april 1966. Prava utakmica polufinala
Stadion JNA. Gledalaca: 50.000
Sudija: Cencer (SR Nemačka)
Strelci: Hasanagić (46) i Bečejac (58)
Partizan: Šoškić, Jusufi, Mihajlović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić, Kovačević, Hasanagić, Miladinović, Pirmajer
Mancčester junajted: Greg, Brenan, Dan, Krirand, Fulks, Stajls, Best, Lou, Čarlton, Herd, Koneli

MANČESTER JUNAJTED – PARTIZAN 1:0 (0:0)

Mančester, 20 april 1966. Revanš polufinala
Stadion: „Oldtraford“. Gledalaca: 62.500
Sudija: Dinst (Švajcarska)
Strelac: Stajls (72)
Mančester junajted: Greg, Brenan, Dan, Krirend, Fouks, Stajls, Aderson, Lou, Carlton, Herd, Koneli
Partizan: Šoškić, Jusufi, Mihajlović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić, Davidović, Hasanagić, Miladinović, Pirmajer

PARTIZAN – REAL MADRID 1:2 (0:0)

Brisel, 11 maj 1966. Finale Kupa evropske sampiona
Stadion: Hejsel. Gledalaca: 60.000
Sudija: Krajtlajn (SR Nemacka)
Strelci: Vasović (54 ), Amancio (72) i Serena (75)
Partizan: Šoškić, Jusufi, Mihailović,Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić, Kovačević, Hasanagić, Galić, Pirmajer
Real Madrid: Arakvistan, Pacin, Sančiz, Piri, De Filipe, Zoko, Serena, Amančio, Grošo, Velaskez, Gento

Autor je pisac iz Beograda,Dušan Opačić, kome se zahvaljujemo na poslatom tekstu 

Izvor: 
https://politikon.rs/2017/11/21/dusan-opacic-ludilo-na-hejselu/

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *