Košarkaški reprezentativac Srbije, Dejan Todorović, jedno je od zanimljivijih imena u ekipi Aleksandra Đorđevića, koja se sprema za Mundobasket.
Todorović se izdvaja kao igrač koji do sada nije bio toliko na radaru javnosti, a ima zanimljivu košarkašku i životnu biografiju, a igra na poziciji krila, visok je 1,96m.
Još kada se pojavio na spisku Đorđevića od 35 kandidata pred početak kvalifikacija, Todorović je kao igrač Bilbaa bio najbolji strelac ekipe u Evrokupu, sa prosekom od 15 poena, uz četiri skoka i dve asistencije, beležio je još prosek od 12 poena u ACB ligi. Tada je momak iz Mrkonjić Grada najavio visoke domete, a posebno je zanimljivo da je mogao da bira između BiH i Srbije.Play Video
Todorović je iz svog rodnog mesta otišao u Novi Sad sa 15 godina, posle čega je krenula rana avantura, već sa 17 je otišao u Španiju i priključio se juniorima Malage. Potom je igrao za B tim kluba, odigrao 72 utakmice u tri sezone, da bi potom počeo da dobija minutažu u prvom timu. U međuvremenu, okusio je i čari letnje NBA lige igrajući za Čikago Bulse.
Izneo je dobar teret kvalifikacija za Mundobasket, najbolju partiju za Srbiju pružio je na meču protiv Gruzije u Tbilisiju, kada je postigao 24 poena, uz pet skokova i šest asistencija, i ostvario indeks korisnosti 34. U proseku je nastupajući za “orlove” ostvarivao 12 poena po meču.
Foto: MN PRess
Iako ga je povreda omela da se pokaže u prošloj sezoni, Sale dobro pamti koliko je bio važan u kvalifikacijama, pa je usledio još jedan poziv. Tokom druženja sa predstavnicima medija na Kopaoniku, Todorović je potvrdio sjajan karakter i da se vrhunski uklopio, čak uz veliku dozu skromnosti. Kao da ga je malo iznenadila velika pažnja medija, pa je umeo i da dobaci “hej, pa Teo vam je tamo”.
– Šalu na stranu, dobro je, stvarno, lepo je biti sa reprezentacijom, to je dečački san, stvarno sam srećan i zadovoljan. Bio je lep osećaj dobiti prvi poziv i ovaj poslednji, ne mogu da lažem, u tom trenutku sam osećao neki vid odgovornosti, šta me očekuje, ali eto, na kraju, došla je i ta povreda za poslednja dva prozora, nisam ni išao. Sad mogu da kažem da je i normalno što sam tu, ali uvek je lepo da ljudi iz Saveza i tvoje države računaju na tebe i očekuju da budeš sa ekipom bar na neki način, da se naši ciljevi ostvare.
Poznato je i da si imao od početka jasan stav kada je postavljeno pitanje – BiH ili Srbija.
Foto: Nikola Tomić
– Jesam, imao sam jasan stav. Nisam nikada imao želju da igram za Bosnu i Hercegovinu, to su lični razlozi i ne bih da ih iznosim u javnost. Najvažnije je da sam danas tu i da se moj cilj i san ostvaruju. Ostalo je sve suvišno.
Da li poziv vidiš kao nagradu, poput Milana Mačvana koji je otvoreno rekao da mu je ovo prilika da se vrati u život, ili gajiš nadu da možeš i ti u Kinu?
– Iskren da budem, stvarno ne razmišljam o tome, nebitno je sada ko će biti u tih 12 igrača. Tu je Sale i čitava ekipa iza njega, da odrede ko, šta i kako, da odrede tih najboljih 12. Čitava nacija očekuje medalju, a ja stvarno ne razmišljam o tome, hoću da se vratim u trenažni ritam i igru sa kontaktom. Sad je super i prijatno, ne razmišljam o tome.
Todorović je bio deo posete tribini o herojima Košara – naježio na samu pomisao na sve životne priče junaka sa Kosova i Metohije, otkrivši i da su svi igrači posle toga bili na ivici nesanice, zbog želje da se sazna još, kroz snimke, filmove i tekstove o junacima Košara.
Foto: Marko Todorović
– Svi smo izašli baš pogođeni, stvarno su to teške priče, kao što narod kaže, ne dao Bog da se ponovi. Odmah je čitava ekipa gledala komplet filmove sa Košara, stvarno potresna priča, nimalo nam nije bilo prijatno da sve ono slušam. Ne mogu da izdvojim nikog, svako je imao svoju užasnu priču, sve su fascinantne. Jako, jako teško da nešto izdvojim, ipak su životi u pitanju.
U povratku na vedrije teme, Todorović je “premotao” najlepše košarkaške momente iz detinjstva kada su uzori u pitanju.
– Sa 11 sam krenuo da igram košarku, gledao sam dosta klipova na Tjubu, gledao sam Saleta i Dražena, ne znam da li ima neki snimak Saleta, a da nisam odgledao na Jutjubu. I Danilovića sam gledao, ima još strašnih igrača, Stojaković, Divac… Divio sam se njihovom odnosu prema košarci. I dan-danas, kakav uticaj samo imaju i šta rade…
Za kraj, poznato je i da je Todorović privržen Partizanu.
– Jesam, ali retko kad o tome pričam. Uz starijeg brata sam počeo da navijam za Partizan, to mi je ostalo. I danas sam Grobar. Bože moj, nikad se ne zna, imam želju da igram za Partizan, ali mislim da trenutno nije realno. Na neki način sam se progurao vani i odgovara mi, osećam se jako dobro u Španiji, i dalje čekam neku pravu priliku, ako Bog da da bude ove godine. A Partizan će uvek da bude tu, daće Bog da se zaigra jednog dana!
Tekst Telegraf sport
