Kapiten tadašnjeg tima i jedan od junaka splitskog duela Dejan Savić je inicirao skup a odgovori, naravno pozitivni, su odmah došli. Druženje će biti zatvorenog tima, samo igrači i trener Dejan Jovović. NJegov pomoćnik DejanUdovičić je selektor Amerike, Vujasinović vodi Pro Reko, Soro brani za Florenciju, Ribić je u inostranstvu. Ostali bi trebalo da se pojave: Kuljača, Ninkov, Maljković, Ikodinović, Ganović, Nikolić, Petrović, Popović i Drašković.
To finale je bilo više od igre. Partizan je imao odličan tim ali ni Jadran nije bio ništa slabiji. Splićane je vodio sjajni trener Neven Kovačević, na golu
reprezentativac Školneković, pouzdani Vrdoljak, šuter Kreković, temperamentni Đogaš, na centru Smodlaka…
Uz to Srbi i Hrvati u borbi za trofej. Partizan je bio domaćin u prvoj utakmici i neočekivano potpuno podlegao pritisku. U mirnoj atmosferi prepunih tribina Banjice Splićani su mogli i da pobede.
Beograđani su vodili 4:2, ali je Jadran sjajno igrao sa igračem više. U 20. minutu kod 6:6 Jovović je zamenio Kuljaču. Neven Kovačević je osetio trenutak, počeo pritisak i dobio crveni karton što je skupo koštalo njegovu ekipu. Nije je vodio u revanšu. Jadran je imao 8:7 da bi Savić iz četverca izjednačio 29 sekundi pre kraja.
Beograđani su bili nezadovoljni ali i uvereni da ništa nije gotovo. Splićani prezadovoljni i rezultatom i atmosferom na Banjici.
Partizan je pred revanš već bio prežaljen. Dan ranije u Bečeju je Mladost izbacila Bečej iz trke u Ligi šampiona. Još jedan neuspeh protiv kluba iz Hrvatske ne bi prijao javnosti.
Sjajno gostoprimstvo, pune tribine, slavlje je već bilo spremno. Tako jedino nisu mislili crno-beli. Odigrali su odbranu iz snova. Kuljača je bio junak utakmice, samo jedan primljeni gol. Partizan je poveo preko Maljkovića. Izjednačio je u 14. minutu Pavlović, za jedini gol Splićana. Krajem treće četvrtine Savić je lobovao Školnekovića a početkom poslednjeg dela postravio konačnih, velikih 3:1.
„Intimno očekivao sam veći pritisak sa tribina. Nismo se ni „palili“, tražili smo samo odbranu da odigramo. Bacio sam loptu u poslednjoj sekundi u vis. Ostali smo da primimo pehar. Kada smo izašli sa bazena gužva se razišla. Uz pratnju milicije smo sporednim ulicama stigli do hotela, za svaki slučaj. Tu smo shvatili šta smo uradili . Prva smo ekipa koja je posle skidanja sankcija osvojila evropskih pehar, prva smo ekipa koja je pobedila u Hrvatskoj. U hotelu su nam rekli da ne bi trebalo da izlazimo u grad. Nije nam padalo na pamet. Večerali smo, malo proslavili i otišli na spavanje, Prava proslava je bila kod kuće. Tu je ipak najlepše „ – pisao je za Sportski Žurnal tekst pod naslovom „Igranka u Poljudu” Dejan Savić.
Bilo je to pre 20 godina, 16. maja 1998.
.jpg)
