Centarfor Partizana : „Prijatelji” mi okrenuli leđa! Zvezda me unazadila!

Intervju i fotografije :Sportski žurnal

Rukovođeni naslovnim, inspirativnim nizom neprevaziđenog Dobrice Ćosića: u vremenu – smrti, zmija, vlasti i deoba, olakog etiketiranja – vernicima, grešnicima i otpadnicima, želite li nekom da proniknete u dušu (ima li iskrenijeg trenutka za ispovest od Božića?) red je da mu „zavirite” u korene.

– Božić mi mnogo znači, kao i svakom pravoslavnom verniku: najveći praznik, rođenje Gospoda Isusa Hrista. Pokušavam, koliko god mogu, da dva-tri dana pre i posle 7. januara provedem s roditeljima, u porodičnom duhu. Okupićemo se i ove godine, al’ ne u našem domu u Gradiški, već u Beogradu, počeo sam s treninzima i ne mogu da se udaljavam. Kao profesionalac, moram spreman da dočekam početak priprema – veli centarfor Partizana i autor nekoliko golova krucijalnih za proleće u Evropi.

Srbima je još po izlasku iz pelena usađeno da se raduju Božiću?

– Od malih nogu uživao sam u običajima. Inače, 9. januara mi je slava Stevanjdan, dakle, pet dana se kod mene praznuje. Verujem da će dom i ove godine da mi poseti mnogo prijatelja, iz kluba i „od davnina”.

Bili ste nekad i polažajnik?

– Naravno, rođacima iz Bosne. Ja sam vam baš iz Gradiške, Republike Srpske. LJudi sa one strane Drine više primaju k srcu svaki uspeh Srbije i Partizana. Ne treba razmišljati o RS kao delu BiH, već kao jednoj velikoj Srbiji u Bosni. Lepo je tamo praznovati, rekoh – neću da budem u svojoj kući, ali prenećemo taj duh „male Srbije”, kako ja volim da kažem, u prestonicu.

Redovno pronalazite novčić u česnici?

– Redovno? Nikad! Čak mi ni ne nameste da ga nađem. Znate li da sam jedinac? Eto, možda mi se posreći baš ove godine.

Šetnja karijerom Ognjena Ožegovića

Kozara?

– Počeo sam kao klinac

Borac Banjaluka?

– Usputna stanica, godinu dana

Crvena zvezda?

– Celo detinjstvo i, faktički, tri-četiri utakmice za prvi tim.

Banat?

– Profesionalni ugovor i saradnja s profesorom Radanovićem, veoma značajnim za moj ulazak u ozbiljan fudbal.

Voždovac?

– Vratio sam se kao evropski prvak u svoj klub, ali nisam dobio šansu, poslali su me u Voždovac

Rad?

– Koliko me je Zvezda unazadila, Rad me je vratio u život.

Jagodina?

– Loša sećanja: klub, dotle evropski, počeo je da tone, kad ne igram, odmah tražim novu sredinu.

Borac?

– Odskočna daska, devet golova za polusezonu i dokaz da je loš period u Jagodini bio samo splet nesrećnih okolnosti.

Vojvodina?

– Posle Partizana, najlepši period u karijeri: uzlet u Evropi, žao mi je što se nisam duže zadržao i iz Novog Sada ostvario neke veće transfere.

Čančun?

– Slaviša Stojanović me je isforsirao da dođem u Kinu: ozbiljnu ligu s velikim ulaganjima i svetskim zvezdama, na svakoj utakmici sa 40 hiljada gledalaca, uz trenutke za nezaborav i raritet: naučio sam da jedem i štapićima.

Čukarički?

– Upoznao sam mnogo dobrih ljudi: predsednik Gale Obradović je fenomenalan, poželeo bih Srbiji da ima što više takvih, naravno – planiram da Vladimir Matijašević celu karijeru bude uz mene. Voleo bih jednog dana da odigram bar još pet utakmica i odužim se Čuki.

Partizan?

– Najlepše što mi se dogodilo u karijeri.

Srbija?

– Bio je taj debi protiv Katara, ali se nadam da će da bude još utakmica.

U vama teče sportska krv?

– Otac Marinko je bio golman, branio je u Borcu iz Banjaluke i Rudaru iz Velenja, tadašnjem drugoligašu stare Jugoslavije. Sad je već u godinama, nekad smo često igrali zajedno, redovno učestvovali na novogodišnjim turnirima. Šalimo se i dan danas tokom pauze, odemo na terenče, malo mu šutiram. Dobro, malo je izgubio refleks, ali svi mi pričaju da je bio odličan čuvar mreže.

Jeste li religiozni?

– Ne volim to da ističem i da se predstavljam kao neko iznad ostalih, ali religija mi je broj 1 u životu. Sve teške trenutke prebrodio sam zahvaljujući Bogu i veri. Nadam se da ću uvek da ostanem na zemlji: u uspehu se ne uzvisim, u porazu ne unizim. Svakog dana pokušavam da učinim neko dobro delo, da bih uveče kad legnem bio čist pred sobom. Životni cilj mi je da ne činim grehe.

Kad već pomenuste teške, dodali bismo i prelomne trenutke, posmatrajući sa ove distance da li biste ponovo došli u Partizan?

– Uvek!

Nije lako Zvedinom đaku da preseče i preseli se na crno–belu stranu Topčiderskog brda, iz dečačkog doma u komšiluk?

– Pričalo se i proletos o Partizanu, ali do konkretne ponude i razgovora došlo je u „minut do 12”. Otac mi je ceo život okoreli Grobar, rekao mi je da ne razmišljam, da je Parni valjak pravi klub za mene. Ni pre njegovog saveta nisam imao dilemu, tek tada… Odmah sam kazao: da!

Neki ljudi za koje ste smatrali da su vam prijatelji brzopotezno su vam okrenuli leđa?

– Dosta njih! Čak i stari znanci, od kojih to nisam očekivao. Ali, pamtim: sve vreme su uz mene, pored porodice, trenera i saigrača, bili sportski direktori Partizana i Čukaričkog – Ivica Iliev i Vladimir Matijašević. Hvala im, do neba!

Kako ste se osećali na crno-beloj promociji kad je Ivica Iliev na sasvim obično, legitimno novinarsko pitanje počeo da viče: „Prestanite, ja odgovaram za ovog momka”?

– Bio sam malo iznenađen, nisam očekivao toliki napad i pritisak od strane medija. Neki kažu da je Ivica burno odreagovao, neki da nije, meni je u tom trenutku to mnogo značilo i svaki dan mu se zahvalim. Uvek je tu za mene, kad je dobro i kad je loše. Osetite li nesigurnost i da ne veruju u vas, ne pokazujete sve što znate. Siguran sam da ću na proleće da budem duplo bolji nego jesenas, bez obzira što i minulih nekoliko meseci nije bilo loše.

Vladimiru Stojkoviću se gubio trag

Ko je bio najveseliji u novogodišnjoj noći: StojkovićTošić ili Ožegović?

– Nismo je dočekali zajedno, ali smo se prethodno lepo proveli na Kopaoniku i Zlatiboru.

Ko se najbolje snašao na motornim sankama?

– Ja sam bio najbrži, Stojke najsporiji. Najsmešnije, Bambi i ja vozimo 10 minuta, pa sačekamo da se on pojavi iz neke šume. Bukvalno, gubio mu se trag, motor mu se gasio, ne od brzine, već od sporosti.

Mogli ste dotle da pravite strategiju – gde Tošić da vam gurne loptu?

– Kod Bambija nema guranja. Kad je već unese unutra, povučem se, znam da će da šutira, nema tu pasa. Šalu na stranu, ali u početku je imao po 10-15 šuteva, sve dok nije probio led, sada je, na sreću, manje sebičan. Bambiju je, naravno, sve oprošteno.

Gledali ste parodiju sa zlatnim Orlićem s Novog Zelanda: Stefanom Ilićem?

– Jesam, čini mi se da je Stefan Petrić bio u mojoj ulozi… Video sam se i sa Ilićem, svaka im čast na ideji, smešno je, zaista. Ne osvrćem se na to, gledam unapred

Družite se, svakodnevno, s golmanom Vladimirom Stojkovićem, prošao je još žešće „kamenovanje”?

– Značili su mi puno Stojkovićevi saveti: kako lakše da prebrodim, steknem simpatije i što pre pokažem šta osećam. Naravno, sigurno da mi na početku niko nije verovao da živim za Partizan, ali sada je totalno drugačije. Vide navijači da „ginem” na svakoj utakmici.

Brzo ste „kupili” Grobare, skepsa se posle gola Jang bojsu pretvorila u penu od sapunice?

– Još po dolasku sam rekao: neću nikad da ukočim, „poginuću” na terenu. Realno, nije me to krasilo u prethodnim klubovima, znao sam i da „predahnem”. U Partizanu to nikad neće da se dogodi, daću, što se kaže i krv i znoj. Sve za pobedu i uspeh! Da li je prekretnica bio gol Jang bojsu? Može se reći, ali nisam zadovoljan samo kad zatresem mrežu, već i kad to učine i saigrači i, na prvom mestu, osvojimo tri boda.

Iz ove perspektive još vam je žalije zbog promašene šanse protiv Crvene zvezde?

– Strašno mi je krivo! Ne želim ni da se prisetim, čak ni pričam na tu temu. Igrao sam dobro, sve je bilo bajno izuzev završnice, voleo bih da na sledećem derbiju ponovim partiju i, ako može, zatresem mrežu.

Može li da se nadoknadi minus devet u odnosu na večitog rivala?

– Može, sigurno. Uveren sam da će ekipa da igra duplo bolje nego jesenas, pogotovo kad zajedno prođemo pripreme. Imamo podelu bodova, još jedan derbi, čini mi se i lakši raspored nego u prvom delu

S Crvenom zvezdom ste 2012. osvojili kup, šta ćete s Partizanom?

– Što više duplih kruna! Naravno, želim i da već ovog proleća doguramo što dalje u Evropi. Uh, šta bih dao da protiv Viktorije igramo – viktoriju. Nijednog trenutka ne razmišljam o prelaznom roku, neću ni na leto, voleo bih da što duže ostanem u Partizanu. Živim da posle uspeha zajedno slavim s navijačima. Nijedne pare ne mogu da zamene moju sreću posle Jang bojsa!

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *