Košarkaški klub Partizan duguje više od sedam miliona evra, a od toga najviše Marfin banci kojoj je prvi kredit od 1.100.000 evra uzeo pre 13 godina. Od tada je imao 11 velikih transfera igrača koji su vredeli tačno 9.300.000 evra.
Predsednik najtrofejnijeg košarkaškog kluba u zemlji Ostoja Mijailović nedavno je istakao da ukupan dug iznosi 7.168.150 evra i to, između ostalog, prema bankama, dobavljačima, zaposlenima, igračima, poreskoj upravi. Kako je rekao, taj dug “možda nije apsolutno konačan” jer postoji mogućnost da se pojave još neke poreske obaveze. Najveću omču oko vrata klubu predstavljaju potraživanja Marfin banke, koja iznose više od pet miliona evra.
Prvi poslovni aranžman sa ovom bankom Partizan je imao još u sezoni 2004/05. kada je predsednik kluba bio Jovica Pavlović. Na početku te sezone Upravni odbor je odlučio da klub podigne kredit u Marfin banci u iznosu od 1.100.000 evra. Zanimljivo da je, prema saznanjima “Blica”, Partizan već tokom te sezone mogao da vrati ceo dug i bude čak u plusu 100.000 evra pošto je u aprilu 2005. godine imao ponudu Valensije za jednog igrača od 1.200.000 evra pod uslovom da ga odmah pusti u Španiju. Međutim, odluka Upravnog odbora je bila da se zadrže svi igrači kako bi se napravili rezultati u Evroligi.
– Tadašnji direktor Centrobanke, kasnije Marfin banke, Petar Stefanović verovao je čelnicima crno-belih i njihovoj proceni da će tadašnji igrači brže napredovati u Partizanu i da će kroz vreme, a prilikom prodaje inostranim timovima, ostvariti višestruko veću cenu od iznosa kredita koje je klub podigao u toj banci. To je kasniji razvoj događaja i potvrdio – kaže izvor “Blica” i dodaje da je Partizan tada imao kredit samo u Marfinu.
Pitanje bez odgovora
Partizan je u sezonama nakon te, sve do 2014. godine, imao čak šest milionskih transfera igrača i još pet za koje je dobio od 50.000 do 500.000 evra. Međutim, dug prema Marfin banci je postajao sve veći i veći. Kako saznajemo, nakon tih transfera devizni račun KK Partizan nije imao poslovnih promena, što znači da prodaja ovih igrača, odnosno naplata nije išla preko računa.
Da li su rađene kontrole izveštaja i da li je utvrđeno sumnjivo poslovanje KK Partizan u tom periodu nisu mogli da kažu u Narodnoj banci Srbije, jer se, kako su rekli, “finansijski izveštaji kompanija već pet godina ne prosleđuju njima već Poreskoj upravi”. Odgovor na isto pitanje nisu imali ni u Ministarstvu finansija pošto, kako saznajemo, budžetska inspekcija nije vršila kontrolu poslovanja KK Partizan. Konačno, Poreska uprava je bila najzatvorenija.
– Obaveštavamo vas da se shodno članu 7 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, svaki dokument, informacija, podatak ili druga činjenica o poreskom obvezniku do kojih se došlo u poreskom, prekršajnom, predistražnom ili sudskom postupku, smatraju i čuvaju kao tajni podatak – poručili su u Poreskoj upravi.
Zanimljivo je da su u svakoj od ove tri institucije nadležnost za odgovore na pitanja o finansijskom poslovanju KK Partizan prebacivali na druge dve ustanove.
Vujošević: dug rastao zbog kamate od 17-18%
Kako je Partizan dospeo u dužničko ropstvo najbolje bi mogli da znaju dugogodišnji sportski direktor Dragan Todorić i najtrofejniji trener u istoriji crno-belih Duško Vujošević, koji su u klubu bili i u sezoni 2004/05, ali i u svim kasnijim kada se stvarao krater u kasi evropskog šampiona.
Todorić nije želeo za “Blic” mnogo da priča o tome.
– Bolestan sam. Nisam se bavio finansijama pa ne znam ništa o tome – bilo je sve što je rekao popularni Toša.
S druge strane, Vujošević je istakao da će “reći sve što zna”.
– Kad su Vlade Divac i Predrag Danilović izašli iz kluba u nevreme, pre te sezone 2004/05, račun kluba je bio na pozitivnoj nuli. Došlo je novo rukovodstvo na čelu sa Jovicom Pavlovićem, s tim što je veoma značajnu ulogu u klubu imao jedan čovek koji i dan-danas mnogo nedostaje Partizanu. Nedostaje jer ga više nema, a to je Đorđe Čolović. Te sezone tražili smo načina da obezbedimo finansijska sredstva i Pavlović je rešenje video u podizanju kredita od Marfin banke. Ispostavilo se da je kredit bio po izuzetno nepovoljnim uslovima, sa godišnjom kamatom od 17, 18 odsto – naglašava Vujošević.
Kako kaže, milionska ponuda iz Valensije postojala je samo u priči.
– Pred kraj te sezone u klub je došao menadžer Aleksandar Rašković i rekao da ima ponudu za Uroša Tripkovića. Međutim, ta ponuda nikada nije zvanično, napismeno stigla u klub. Čolović i ja smo zauzeli stav da klub treba na neki drugi način da zarađuje novac, ali ne ranom prodajom igrača – podvlači Vujošević.
Zašto milionski transferi nisu iskorišćeni za potpuno vraćanje dugova Marfin banke i da li je tačno da prodaja igrača nije išla preko deviznog računa, nije znao da kaže ni Vujošević.
– Neki deo novca je dat toj banci da račun ne bi bio blokiran. Takođe, deo duga je vraćan i kroz sponzorstvo, odnosno reklame. Koliki je to novac, ja to ne znam. Do odlaska u Rusiju 2010. godine nisam imao mnogo veze sa finansijskim poslovanjem kluba, naročito u vreme Pavlovića. Jesam imao uticaj, u tom smislu da je moja reč imala težinu kada se odlučuje kojim će prioritetom biti trošena raspoloživa sredstva. Ali, smešne su priče da sam ja odlučivao o svemu. Ispada da sam se ja bavio finansijskim delom, a drugi su pravili uspehe. Da je tako, valjda bih prvo sebe isplatio, ne bi mi klub ostao dužan – naglašava Vujošević.
Najtrofejniji trener u istoriji crno-belih nema dilemu odakle toliki dugovi.
– Imamo enormnu godišnju kamatu u Marfin banci koja nas tretira na potpuno drugačiji način nego fudbalski klub Crvena zvezda iako se radi o istoj delatnosti. Kako je moguće da fudbalski kredit Crvene zvezde može da se otpiše sa pet na jedan milion evra, a Partizanov košarkaški ne može? Propast Košarkaškog kluba Partizan počela je dolaskom Aleksandra Vučića na vlast – ističe Vujošević.
Mijailović: čekam izveštaj veštaka
Ni aktuelni predsednik KK Partizan Ostoja Mijailović ne može da odgovori da li je Partizan prethodne decenije poslovao čisto, pogotovo u poslovnim odnosima sa Marfin bankom.
– Uskoro očekujem izveštaj sudskih veštaka na kome će se tačno videti kolike su bile uplate Marfin banke, a kolike naše. Dakle, koliko je ko dao i uzeo i na osnovu čega. Da li su kamate bile zasnovane na realnim osnovama. Nakon toga spreman sam da pokrenem i sudski spor protiv banke ako se utvrdi da je bilo protivzakonitih radnji – tvrdi Mijailović.
Kako kaže, pored tog kredita u sezoni 2004/05, Partizan je kasnije uzeo još nekoliko kredita čija je godišnja kamata varirala od 21 do čak 30 odsto.
– Nakon toga, svi krediti su spojeni u jedan i 2010. godine Partizan i Marfin potpisali su protokol prema kome je klub dužan da banci svake godine isplaćuje 120.000 evra. Klub se trudio da to ispoštuje, ali jedne godine je uplaćivao manje, druge više – kaže Mijailović.
Prvom čoveku crno-belih nije jasan odnos Marfin banke prema klubu.
– Recimo, ove godine mi smo im uplatili 36.000 evra više nego što smo bili obavezni po tom protokolu, odnosno tačno 156.000 evra, a oni su nam blokirali račun. Nakon toga, kako bi nam odblokirali račun, ponudili smo im dva miliona dinara, ali i to su odbili. Poslednja ponuda bila je da im damo 400.000 evra u novcu i isto toliko u sponzorstvu, međutim, ni na to nisu pristali – ističe Mijailović.
Kako kaže, takva politika banke je nerazumna.
– Ono što ja vidim kroz papire, mi Marfinu dugujemo 1.360.000 evra bez kamata. Ako ovako nastave, odvešće nas u bankrot, a onda neće moći ništa od dugovanja da naplate. Posebno mi je nejasno da Fudbalskom klubu Crvena zvezda može da se oprosti ceo dug nakon 20 odsto uplate, a nama ne može ni nakon 70 odsto uplate. Toliko imaju loš odnos prema nama da i dalje čekamo njihov odgovor na mejl koji smo poslali još 28. decembra. Tražili smo samo da nam razjasne neke nejasnoće u vezi sa dugovanjima – naglašava Mijailović.
Otvoreno pismo Jovice Pavlovića
Pitanje duga KK Partizan dospelo je u žižu javnosti još pre 12 godina kada se Jovica Pavlović, koji je bio predsednik kluba samo u sezoni 2004/05, oglasio otvorenim pismom kao odgovorom na optužbe trenera Vujoševića da je ostavio dug klubu od milion i po evra. U tom pismu Pavlović potvrđuje da je klub podigao kredit i navodi sumu od 1.500.000 evra od čega su plaćeni najskuplji igrači Dejan Milojević i Predrag Šuput.
“U periodu april-jun 2005, meni je od poznatog španskog kluba ponuđeno 1.600.000 evra za našeg mladog spoljnog igrača, o čemu sam obavestio našu poslovnu banku, koja je takođe zauzela stav da ne prodajemo igrače. Dakle, prodajom pomenutog igrača KK Partizan bi vratio kredit od 1.500.000 evra i ostalo bi mu 100.000 evra“, napisao je tada Pavlović.
Samo 2015. godine gubitak 600.000 evra!
KK Partizan je zaključno sa 31. decembrom 2016. godine, a prema poslednjem zvaničnom finansijskom izveštaju iz 2016. na sajtu Agencije za privredne registre, imao ukupan dug od oko 6,7 miliona evra.
Takođe, iz istog izveštaja je i podatak da je klub te godine zabeležio minus u kasi od oko 245.000 evra. Samo godinu dana ranije gubitak je iznosio oko 600.000 evra, dok je u 2014. bio 265.000 evra.
Zanimljivo je i da je KK Partizan 2016. godine po osnovu donacija, dotacija i subvencija prihodovao oko 168.000 evra, a godinu dana ranije duplo više – oko 370.000 evra. Sličan iznos imali su i 2014. godine. Kako stoji u finansijskom izveštaju, donacije i subvencije tada su iznosile oko 353.000 evra. Inače, finansijski izveštaj KK Partizan za 2017. godinu očekuje se najranije u martu kada APR tradicionalno objavljuje bilans poslovanja svih privrednih subjekata.
